Istruli mi tužba u fioci U Ljigu nova vlast izgubila kalendar pa još nije stigla do 5. oktobra 2000. Dragiša Božić

podnaslovi } Istruli mi tužba u fioci Opštinsko javno tužilaštvo

Opštinsko javno tužilaštvo

već dve i po godine, do dana današnjeg, ne obaveštava Opštinski odbor Nove Srbije u Ljigu šta je sa njihovom prijavom, ne traži od njih neke dodatne podatke, ne kaže da je ista prihvaćena ili odbačena. Ali se zato (valjda zbog nje) obraća nekoliko puta Izvršnom odboru opštine tražeći relevantne podatke. IO nalaže svom predsedniku Zečeviću da se tužiocu sve to dostavi. I zaista Zečević 13. juna 2002. (tek!?) šalje ali ne naloženo već nešto što odbor nije ni sanjao. U poslednjem pasusu, ispred njegovog potpisa stoji: „Obaveštavamo vas da na osnovu raspoložive dokumentacije nismo u mogućnosti niti imamo bilo kakva druga saznanja u pogledu postojanja elemenata nekog krivičnog dela zbog kojeg se gonjenje preuzima po službenoj dužnosti.” Dve nedelje kasnije, 2. jula 2002, Opštinsko javno tužilaštvo, pošto je, valjda, dobro „proučilo pravnu pouku” ekonomiste Zečevića, obaveštava IO da se krivična prijava odbacuje, ne navodeći, kao i svaki put do tada, čija je prijava u pitanju.

Dva meseca kasnije Zečević čita dopis Tužilaštva članovima Izvršnog odbora i predlaže da se ista prosledi Skupštini opštine i da će on, kao odbornik, glasati da se preduzme krivično gonjenje podnošenjem zahteva istražnom sudiji Opštinskog suda u Ljigu, nezavisno od Tužilaštva, što se jednoglasno usvaja.

Laici (u koje spada i pisac ovih redova a verujem i većina čitalaca) moraju da se zapitaju najmanje za sledeće: Zar predsednik IO stvarno ne zna da opštinska krivična prijava trune u fioci kabineta predsednika Opštine? Ako Opštinsko javno tužilaštvo nije dobilo krivičnu prijavu od opštine, već od Nove Srbije, zašto toj političkoj stranci ne kaže koju reč, na primer, dâ pravnu pouku da mogu da „se ćeraju” i bez njih? Zašto se M. Zečević u konkretnom slučaju ponaša naizmenično kao Teslina struja, čas je „plus”, čas „minus”. Iako je Ljig malo mesto, sa malo ulica i ustanova, opšti je manir „zamene adresa”. Kad je, na primer, kod istog Zečevića došao skoro ceo Savet Mesne zajednice Moravci tražeći da opština pokrene postupak protiv bivšeg predsednika MZ Moravci zbog evidentnih finansijskih zloupotreba, on je to odbio uz „pravni savet” da članovi Saveta MZ između sebe skupe pare i plate advokata da to „ćera”. To što i dan danas strehe na moravačkom seoskom domu kisnu za vrat a limeni oluci naplaćeni, nikom ništa - pojela maca. „Šlag” na sve ovo (a ima još mnogo) je intervju predsednika Ljube Lazića jednom dnevnom listu, sredinom aprila ove godine, gde kaže: „Od prethodne vlasti zatekli smo prazne kase, a od budžeta koji je 2000. bio 14 miliona dinara dobili smo u ‘zaostavštinu’ oko 21 milion duga. Njegov najveći deo otišao je za predizbornu kampanju. Deo duga smo prihvatili, jer su i prethodnici, ipak, ulagali u ovaj grad, pa smo i zbog toga žestoko kritikovani.”
Tako su, bar zasad, amnestirani bivši drugovi i isplaćeni njihovi dugovi.

Šta reći pri kraju (pošto se ovde pravi kraj ne vidi) a da ne bude bez realne poruke. Možda česta izreka jednog mog prijatelja: „Iako me majka rodila u štali, nisam tele!” Što će reći da nije, valjda, da su Ljižani videli „Sablju” samo na televiziji, da misle da Onaj nije u Hagu, da se još ide u Komitet po mišljenje... Ovi iz Nove Srbije trube na sve strane, počev od lepljenja plakata po Ljigu, da ih više niko neće zavlačiti mesecima i godinama i da će, kažu, sa još nekim „poštenim snagama” u ovom slučaju ići do kraja.